Како до заедничко решение

Печати PDF

             BRAK   I   BRA^NA KRIZA

hfhhNajgolemiot broj partneri veruva deka odlukata za brak mo`e i treba da se temeli  edinstveno na silna emocionalna vrska. Nasproti toa istra`uvawata poka`uvaat deka e brakot rezultat kako na emocionalna povrzanost pome|u partnerite, taka i na drugi racionalni odluki, me|u koi se naj~esti:  razre{uvawe na osamenosta, obezbeduvawe na egzistencijalna sigurnost, bezbedno mesto za `iveewe, socijalen status, nadminuvawe na pritisokot na sredinata i dr. Pred da stapat vo brak partnerite dlaboko veruvaat deka nivnata zaqubenost ve~no }e trae, deka tie nema da imaat nesoglasuvawe, deka barawata na edniot partner nema da bidat mnogu razli~ni od barawata i potrebite na drugiot. Iako ~estopati slu{aat za konfliktite i nedorazbirawata pome|u nekoi poznati ili nepoznati mladi parovi, za niv smetaat deka  stapile vo brak, no  ne bile dovolno zaqubeni ili nemalo dovolno qubov me|u niv.

 Zaqubenost i qubov

Dali zaqubenosta i qubovta se sli~ni ili razli~ni? Dali e dovolno da sme zaqubeni  za da se odlu~ime da stapime vo brak? Partnerite si gi postavuvaat ovie pra{awa pred voop{to da odlu~at da stapat vo brak. Vo period na strasna zaqubenost site barawa koi doa|aat od  partnerot izgledaat kako da se barawa i potrebi  i na drugiot partner, a toj / taa samo prv gi izgovoril/a. Vo periodot na zaqubenost se e ubavo i simpati~no koga doa|a od partnerot vo koj sme zaqubeni. Vo zaqubenosta emociite caruvaat, go nadvladuvaat, a  ponekoga{ i go zamatuvaat razumot.   Sostojbata na zaqubenost ni ovozmo`uva da ja do`iveeme celata sre}a na svetot, na vrvot sme na ekstati~no do`ivuvawe   i sakame zasekoga{ tuka da ostaneme. Iako toj period  se  odlikuva  so najintenzivno do`iveana emocija, sepak toa e samo    privremen emocionalen vrv.

Otkako }e vlezat  vo brak, zaqubenosta  pome|u partnerite si  poprima svoj priroden tek, strasta ne e prisutna vo sekoj mig  na zadeni~koto `iveewe. Emociite se prisutni,  no eufori~nata emocija na zaqubenost poleka se zameuva so qubov vo koja emociite i razumot vzaemno deluvaat .  Vo periodot na zaqubenosta dvajcata partneri imaat do`ivuvawe deka go `iveat `ivotot vo eden zdiv, go sakaat svoeto zaedni{tvoto  koe e silno izrazeno. ^ustvoto na zaedni{tvoto e tolku intenzivno pa mo`e da se slu~i da gi slu{neme partnerite  kako zboruvaat deka isto mislat, isto sakaat, deka se edno, deka se dve tela so eden duh i sli~no. Koga zaqubenosta poleka }e po~ne da se pretvara vo qubov , pregolemoto zaedni{tvoto po~nuva da gi gu{i, simbiotskata povrzanost ne ima dava mo`nost da se izrazat i toa po~nuva da im prestavuva te`ina i problem. I dvajcata pove}e po~nuvaat da go preferiraat individualnoto; odnosno ona {to Jas mislam, ~ustvuvam, razbiram .. i ona {to ti misli{ , razbira{ ~ustvuva{ , pravi{ . Vo ovoj period partnerite po~nuvaat da gi spoznavaat i osoznavaat svoite i osobinite na drugiot partner vo potpolna i vistinska smisla.  I ona {to naj~esto se slu~uva e deka partnerite nemaat problem koga me|usebno osoznaat sli~ni ili identi~ni osobini. Problemite po~nuvaat da se javuvaat kako rezultat na razlikite vo do`ivuvawata, odnesuvawata i tolkuvawata na zaedni~kite interesi, sostojbi, aktivnosti, pred se poradi ubeduvaweto deka postoi samo eden na~in, samo edna mo`nost, samo edna objektivna realnost. Partnerskite nedorazbirawa eskaliraat vo obidot da sekoj go odbrani svojot stav, svoeto mislewe, svoeto do`ivuvawe, poka`uvaj}i krajno nepo~ituvawe kon stavot, misleweto, do`ivuvaweto na drugiot. Potragata po kompromisno re{enie nekoga{ dava rezultati, no nekoga{ ne, naj~esto poradi stavot deka kompromisot e mo`en samo ako rabotite gi prifatime po 50 % od barawata na dvajcata. Nepo~ituvaweto na razlikite vo razbirawata na rabotite na partnerite ne im dava mo`nost da vidat deka kompromisnoto re{enie mo`e da ima golem broj na izbori; kako na primer denes ke go po~ituvame tvojot izbor, a utre mojot i obratno.

Temelot na uspe{en brak, t.e  funkcionalno partnerstvo e  vzaemno razbirawe i po~ituvawe na individualnite potrebi i razliki, kako i ednovremeno gradewe na zaedni~ki interesi i aktivnosti, t.e dobar balans pome|u individualnosta (JAS) i zaedni{tvoto (NIE).

Kako da go `iveeme na{eto  bra~no partnerstvo?

So kogo sum jas vo brak?

q1Edna od gorlivite temi na golem broj partneri vo brak e dali se  vo brak samo so partnerot ili i so negovot/nejzinoto semejstvo.; t.e dali uspeale da izgradat funkcioinalna granica so svoite semejstva po poteklo. Neodminliv e faktot deka partnerite vo brakot nosat del od vrednosnite sitemi od svoite semejstva po poteklo, vo koi se vtkaeni kulturulo{kite, religioznite i tradicionalni  vlijanija; na~inot na organizacija na bra~noto i idnoto semejno `iveewe,  obrascite na odnesuvawe, hierarhiskata raspredelba na ulogite i mo}ta, na~inot na donesuvawe i sproveduvawe na odlukite i obvrskite, komunikaciskite stilovi, modelite na soo~uvawe i razre{uvawe na problemite i dr.  Partneri koi doa|aat od razli~ni kulturolo{ki sredini, razli~no organizirani semejni vrednosni sistemi, se soo~uvaat so pozna~itelni razliki  koi mo`at da gi do`iveat kako problem ili predizvik. Za nekoi razlikite i nivnoto nepo~ituvawe stanuvaat seriozen problem i izvor na postojani konflikti i doka`uvawa koj vrednosen sistem e poispraven, pofunkcionalen; dodeka za drugi toa e predizvik i bogata riznica za gradewe na nov, sopstven semeen vrednosen sistem vo koj }e bidat vtkaeni izbrani delovi na dvata vrednosni sistemi od semejstvata po poteklo.

Nedorazbirawata, konfliktite i/ili bra~nata kriza se redovni pratiteli na partnerskiot odnos vo brakot. Za golem broj mladi bra~ni partneri tie deluvaat zastra{uva~ki i vo nemo}ta samite da gi razre{at dozvoluvaat probivawe na granicite na nivniot bra~en sistem so povikuvawe da meritoriraat nivnite roditeli, bra}a/sestri i drugi rodnini i prijateli, definiraj}i ja na toj na~in svojata umre`enost so semejstvata po poteklo. Sekako, site povikani osven {to imaat sopstvena ideja za razre{uvawe na krizata, sozdavaj}i sostojba na ra{omonijada,  emocionalno se nakloneti kon edniot ili drugiot partner kreiraj}i dizbalans vo partnerskiot odnos. Prepu{taj}i se na gotovite soveti na svoite bliski, partnerite ~esto ne uspevaat da izgradat svoj originalen na~in na razre{uvawe na nedorazbirawata, povtoruvaj}i go brojno pati poznatiot obrazec, za da nabrzo se soo~at so nova situacija na eskalacija na konfliktite vo koi nivnite semejstva po poteklo pretstavuvaat redovna sodr`ina.

Kako da razgovarame za da se razbereme?

images_9Od osobeno zna~aj za funkcionalno partnerstvo i brak e kako mladite bra~ni parovi komuniciraat, t.e dali so na~inot na komunicirawe obezbeduvaat vzaemno razbirawe. Mal broj partneri znaat deka e aktivnoto slu{awe osnova na dobrata komunikacija koja rezultira so vzaemno razbirawe.  Poznat e faktot deka vo periodot na zaqubenost partnerite imaat do`ivuvawe deka za da se razberat ne im trebaat zborovi, a se razbiraat so pogled ili gest. Tie veruvaat vo mitovite za qubovta spored koi partneri koi se sakaat to~no znaat {to drugiot saka, misli, o~ekuva: Se razbirame so pogled. . . ako me saka{ treba da znae{ {to sakam, mislam i sli~no. Idealizacijata na zaqubenosta se grani~i so svoevidna zabrana za potrebite i emociite da se zboruva otvoreno, poradi ubeduvaweto deka na toj na~in bi se obezvrednile. Na ovoj na~in mladite parovi u~at da komuniciraat neverbalno, no ne i da gi proveruvaat svoite pretpostavki so iskren, otvoren i jasen verbalen  jazik na komunikacijata.  Taka sozdavaat plodno pole za nedorazbirawe, bazirano na pogre{noto razbirawe na neverbalniot jazik, razli~noto tolkuvawe na neverbalnite poraki. So tek na vreme ova mo`e da prerasne vo konfliktna komunikacija; prekin na verbalnata komunikacija ili pretvorawe na neverbalnata komunikacija vo lutina, nezadovolstvo, otfrlawe... .

Na{iot za~etok ne vturna vo brak

Mnogu mladi bra~ni parovi se odlu~uvaat da zaplivaat vo bra~nite vodi poradi neplanirana bremenost. Nekoi pak iako se dolg period zaedno, mo`ebi i zaedno `iveat, odlu~uvaat da go ka`at sudbonosnoto da odkako }e se slu~i bremenost. Na ovoj na~in i pokraj ubaviot nastan, mladite parovi ne uspevaat da se zapoznaat kako bra~ni partneri,  nemaat vreme za usoglasuvawe na sopstvenite potrebi so potrebite na novata zaednica, ne stignuvaat da izgradat svoi pravila,  da vospostavat granici kon ostanatite sistemi, svoj stil na komunicirawe i odnesuvawe, sopstven sistem na vrednosti i sl., kako temel za funkcionalno partnerstvo.  Preskoknuvaj}i ja ovaa mnogu va`na faza od zaedni~koto `iveewe tie vedna{ se soo~uvaat so sledna faza na o~ekuvano novoroden~e i nova `ivotna uloga - roditel, koja mo`e da stane edinstveno va`na  vo novata semejna zaednica, na smetka na partnerskiot odnos .

Za sre}a, golem broj mladi bra~ni partneri  imaat kapaciteti i funkcionalni na~ini na raze{uvawa na redovnite pratiteli na bra~nata zaednica, bra~nite nedorazbirawa i bra~nata kriza. Me|utoa, odreden broj ne gi poseduvaat ovie kapaciteti ili vo nekoj moment od nivnoto zaedni~ko `iveewe nemaat dovolno ve{tini i snaga da gi razre{at konfliktnite situacii koi mo`at da se preprasnat vo novi i poseriozni. So tek na vreme na~inot na nivnata komunikacija koja ne vodi do razbirawe, neuspe{noto razre{uvawe na problemite i  sevkupnoto odnesuvawe  vo brakot stanuvaat disfunkcionalni, a nezadovolstvoto kaj partnerite eskalira.

images_17Koga bra~nite partneri }e se soo~at so ovakvi problemi vo  bra~noto `iveewe,  potrebna im e stru~na pomo{ vo forma na bra~na/ partnerska psihoterapija, za da uspe{no izlezat od za~araniot krug na konflikti i disfunkcionalno odnesuvawe. Pove}eto bra~ni partneri se svesni za taa potreba mnogu pred da pobarat stru~na pomo{. Zadocnetata reakcija se temeli na brojni pri~ini, pred se na li~nite stavovi i ubeduvawa, kako i   transgeneraciskite mitovi za brakot, kako na primer : . . .nie morame sami. . . nikoj nemo`e da znae podobro od nas. . . ako samite neznaeme zar tu|inec-stru~no lice mo`e da znae {to e za nas najdobro i sli~no . . . Nekoi parovi reagiraat relativno brzo i se javuvaat za pomo{ - bra~na psihoterapija. Drugi parovi se javuvaat na psihoterapija posle brojni godini na konflikti i disfunkcionalno odnesuvawe. Treti se javuvaat za stru~na pomo{ duri odkako kaj eden od niv ili kaj nekoj drug ~len od semejstvoto, naj~esto dete,  se pojavi  nekoj simptom odnosno bolest ( depresija, pani~ni ataki, astma, no}no mokrewe kaj dete, {kolski neuspeh kaj dete  i sli~no).

Va`no e partnerite da znaat deka partnerskiot odnos ne e sostojba tuku proces, `ivotno patuvawe koe partnerite treba postojano da go neguvaat i razvivaat i vo tek na koe zaqubenosta prerasnuva vo zrela qubov so dlaboko ~uvstvo na po~it, razbirawe, prifatenost, pripadnost. Problemi vo bra~noto funkcionirawe se javuvaat kaj site partneri, no zna~ajno e kako tie se odnesuvaat kon istiot; dali navreme }e go voo~at kako bra~en problem, dali  }e pobaraat stru~na pomo{  ili }e ~ekat  sostojbata da eskalira do separacija i eventualen razvod ili do pojava na semeen problem na pr. simptom kaj dete.  Sekako, brzoto reagirawe i barawe na stru~na pomo{ vo ranata faza na bra~nite nedorazbirawa i konflikti e so povisok stepen na o~ekuvan uspeh.


Normal 0 false false false false MK X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

4.5. Брак и брачна криза 

 

4.5.1 Мој-твој-наш брак 

4.5.2 Мое-твое-наше семејство 

4.5.3. Ме сакаш; дали ме разбираш и

           прифаќаш 

4.5.4. Кризата може да не скрши но и

           да не оснажи

4.5.5 . Како до заедничко решение

Macedonian Albanian Bulgarian Croatian Czech Dutch English French German Greek Hungarian Italian Romanian Russian Serbian Slovak Slovenian Spanish Turkish Ukrainian
DR. MONY ELCAIM 10 Септември 2012, 16.50
DR. MONY ELCAIM
EDITH GOLDBETER MERINFELD, 08 Септември 2012, 13.22
EDITH GOLDBETER MERINFELD,
Kyriaki Polychroni 08 Септември 2012, 12.46
 Kyriaki Polychroni
Известување 17 Април 2012, 13.00
Известување
Почитувани, Со особена чест  и задоволство ве информираме дека Институтот за брак, семејство и
ИНФОРМАЦИЈА 06 Април 2012, 16.38
ИНФОРМАЦИЈА